ALEK - Plitki mozgovi se plaše distorzije

Aleksandar Alek Jovanović je multimedijalni umetnik iz Kragujevca koji je svojim radom ostavio dubok trag na domaćoj kulturnoj sceni.

SCENA: Kako bi opisao muziku koju praviš?
Alek: Rekao bih da je melodična i progresivna. Ne volim žanrovsko parcelisanje muzike, bar ne svoje, tako da na mojim albumima ima svega od bluza, preko filmske muzika, pomalo džeza, rocka, grandža do metala. Oscilacije iz minusa u plus i to velike ponekad zbune slušaoca ali to nije moj problem. Prvenstveno želim da se meni svidi ono što napravim.

SCENA: Ko su bili tvoji uzori i kako si odličio da se baviš muzikom?
Alek: Moja prva ljubav je bio film a kasnije i muzika iz filmova pa tek onda muzika kao takva. Muzika mora da ima melodiju koja će da me ponese a to sam prvi put čuo kod Iron Maidena, tu vrstu harmonije koja me je kupila. Mogu da kažem da su oni imali najviše uticaja da krenem da se bavim muzikom i to davnih osamdesetih. Mada, imao sam dobru podlogu jer su moji roditelji slušali dobru muziku i uvek su tu bili  Beatlesi, Hendrix, Fleetwood mac, Purple pa i Smak.

SCENA: Reci nam zašto je novi album instrumentalan?
Alek: Ne postoji neki poseban razlog. A zašto da ne? Ljudi koji me poznaju znaju da sam hiper-kreativan i da već imam 3 sledeća albuma u glavi. Mnogima sam odgovorio da sam tako u mogućnosti jer imam dosta instrumentala a ovo je neki odabir.

SCENA: Gde ljudi mogu da čuju ALEK band?
Alek: Novi album se zove "Experiment" izdavač je "Miner records" i neke pesme možete naći na internetu. Diskove očekujemo u decembru, kako su nam obećali, i tada krećemo u neku live promociju. Za ovaj album smo uradili 2 videa, "S" i "Sunset" a do kraja marta izbacićemo još jedan.

SCENA: Kakva je, po tebi, situacija na domaćoj sceni?
Alek: Primitivizam je u porastu i to utiče i na rock scenu kod nas. Plitki mozgovi se plaše distorzije, to sam primetio pre mnogo godina. Mnogo je i onih bendova koji se dodvoravaju publici a ne kapiraju da ne postoji prava publika, već samo klinci koji su zakopani informacijama koje, na žalost, ne mogu da isfiltriraju  i zato se okreću prostim stvarima.Mnogo je kopija i svi bi nekom prečicom i po nekom šablonu da naprave uspeh, zato i liče jedni na druge. Zvučim malo depresivno ali cela Srbija je takva. Opet to ne znači da treba odustati, naprotiv. Postoje  kvalitetne grupe i pojedinci a treba ih samo pronaći.

SCENA: Koja su tvoja interesovanja van muzike?
Alek: Pa, ja radim mogo toga. Najviše sam u poslednje vreme okupiran KG FILM FESTIVALOM koji se održava po treći put u Kragujevcu od 03. decembra do 06. Pored organizacije festivala pripremam novi dokumentarni film "Nije smešno" koji govori o stand-up komičarima iz centralne Srbije. Radim još mnogo toga ali ovo su mi primarne stvari.

SCENA: Kragujevac je poznat kao rock grad. Kakva je situacija kod vas i navedi par bendova koji po tebi imaju neki kvalitet?
Alek: Kragujevac to nije odavno. Prođite glavnom ulicom i čućete šta izlazi iz lokala i sve će vam biti jasno.Na žalost, ni ovde ne postoji publika a bendovi rade pod velikom senkom Smaka. Jer čim si iz Kragujevca moraš da zvučiš kao oni, zar ne? Smak je napravio venvremenski uspeh ali i ostavio veliki teret i limit koji bendovi žele, a ne mogu  da dodirnu i zato gube identitet. Opet idu prečicom i pokušavaju da liče jedni na druge. Sa druge strane postoje i oni koji rade kvalitetnu muziku bez obzira na sve. Ne mogu sada u momentu da se setim svih ali recimo; Motorcharge, Neters shrine, Etherstone, Forever storm i drugi...

SCENA: Zbog koje pesme pojačaš a zbog koje promeniš radio stanicu?
Alek: Pojačam kada krene neka pesma sa dobrim rifom a uvek menjam kada krenu "Kenozoik", "Maljčiki", "Digni ruku", "Igra RnR cela Jugoslavija", "Moji su drugovi",,, i spisak ide u nedogled.