Joca Ajkula(GIFT) - Pesme se i dalje gomilaju

Frontmen benda GIFT Jovan Matić poznatiji kao Joca Ajkula govori za naš blog o planovima, muzici i sebi. Bend je svojim video radovima skrenuo pažnju na seba i sada aktivno nastupaju po celom regionu.

SCENA: Kada je nastala ljubav prema muzici i ko su bili tvoji uzori?
Joca: Ljubav prema muzici je nastala nekako iz ljubavi prema filmu. Filmska muzika me još kao veoma mladog inspirisala. Idoli ili moji uzori, su nastali indirektno iz velikih filmskih ostvarenja poput: film “Cat People”- David Bowie, “Wings of Desire”- Nick Cave, “Hunger”- Bauhaus (Peter Murphy). Zatim muzička opsesija me dovodi do dragocenih sestrinih ploča od Sisters of Mercy, The Cure, Joy Division, Love and Rockets, Iggy Pop i naravno The Smiths. Tek početkom devedesetih sam otkrio bend Suede, koji je baš uticao na mene da se formiram kao umetnik.

SCENA:  Tvoj bend radi autorske i cover svirke, da li postoji autorska pesma koju bi izdvojio kao omiljenu i koja te najviše ispunjava dok je izvodiš?
Joca: Sviđanje sopsvetvenih pesama mi se konstantno menja. Kao subjektivni slušaoc albuma Dreamoscope, mogu da tvrdim da su skoro sve pesme bile jednako puštane i retko se vraćam na jednu pesmu...kao da se album sluša u kombinaciji više pesama, ako ne i ceo. Mogu reći da sam ponosan na neke pojedine pesme kao autor, zbog svoje kompleksnosti i konstrukcije. Konkretno sad mislim na “Bright Star”, ali to ne znači da su mi druge manje vredne.

SCENA: Pevanje na engleskom ili srpskom, šta ti više prija?
Joca: Jednako mi prija i srpsko i englesko pevanje. Više imam afinitet prema engleskom pevanju tj. više iskustva, jer zamislite da sam u svojoj karijeri jedino sopstvene pesme pevao na našem jeziku. Ubrzo nakon sto smo izdali album, moj prijatelj Zvonimir Djukić poznatiji kao Djule (Van Gogh), mi je rekao da moj lyrics zvuči kao da sam preveo engleske fraze na srpski jezik, i to se ne radi tako. Uzvratio sam mu da mi je to nekako pošlo za rukom i da sam to baš hteo.

SCENA: Ko je zadužen za imidž benda?
Joca: Moja supruga i ja provodimo puno vremena razmišljavši o stilu oblačenje. Uporedjujemo mišljenje. Čini se da sam malo ekscentričniji po tom pitanju, a Gaga supruga ublažava moju tendenciju da predjem u kič.

SCENA: Koliko je vama bitna video promocija?
Joca:  Ja bih voleo da smo svaku pesmu vizualizovali. Definitivno. Verujem da smo ipak dobar prosek napravili video spotova za jedan album. Četiri od dvanaest pesama nije loše.

 Ja sam generacija koja je visila pred ekranom gledajuci  MTV svaki dan dok je bio kvalitetan ili VH1. Da za mene je spot umetničko delo i  buster onoga što je audio. Nekada je spot delo za sebe, a muzika ta koja prati sliku, tj. spot je veće delo od muzike.

SCENA: Planovi za blisku budućnost?

Joca: Svakako želimo da što pre radimo na drugom albumu. Kažu da je taj drugi sledeći korak u karijeri. Vreme je.  Pesme i ideje se gomilaju. Život nam se promenio.

SCENA: Koju pesmu pojačaš kada krene na radiju a zbog koje promeniš stanicu? 

Joca: Odmah da kažem da ne podnosim narodnjake i jako ih se plašim ko neko horor filmova. Svuda smo okruženi sa njima  i to sve više i više. Ne mogu sebi da objasnim da to neko može toliko da voli. Ne razum ih, iako poznajem ljude koji to slušaju, a okej su. Za mene je to čudo i kao neka sekta. Na radiu volim da čujem bilo šta od Placebo, to mi je hrana kad putujem ili se šetam, trčim. Izdvajam sad pesmu:”Begin the end”.